МАЉЕН
Маљен је планина у Србији, која се налази јужно од Ваљева и пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 километара. Највиши врх је Краљев сто (1.104м). Маљен је окружен планинама Повлен и Сувобор, прекривен бескрајним мирисним ливадама и шумама, испресецан рекама, потоцима и кањонима стрмих литица.Посебан део Маљена представља прелепа висораван Дивчибаре, која је један од најпознатијих туристичких, планинских и ски центара Србије. Дивчибаре, захваљујући својим природним карактеристикама, благотворности окружења, погодним за дисајне органе, споју морске, карпатске и панонске климе, на просечној надморској висини од 1.000 метара, представљају ваздушну бању и ризницу доброг здравља. Дивчибаре се налазе 38 км јужно од Ваљева, 110 километараод Београда и око 180 км јужно од Новог Сада. Дивчибаре су прекривене прелепим ливадама са мноштвом река, потока и кањона са стрмим литицама. Измедју осталих: Буковска река, Црна река, Козлица, Крчмарска река, Црна Каменица. Најинтересантнија је река Манастирица која прави врло леп водопад висок око 30 м, а мештани га зову Скакало. Овај водопад се зими понекад и заледи, па као такав служи као вежбалиште за алпинисте. Дивчибаре обухватају и четири резервата природе: Црна река, Чалачки поток, Забалац и Вражији вир.На Дивчибарама постоји више терена за различите врсте спортова: тениски, кошаркашки, рукометни терени, терен за мини голф, а поред тога постоје и простори за фитнес, као и велики број обележених шетачких стаза. Од Дивчибара се организује низ планинарских тура, а смештај се може потражити у хотелима, приватном смештају или у планинарском дому на Пољанама. Постоји 6 великих стаза које воде до највиших врхова на планини Маљен и до видиковца. Дивчибаре су и ски центар са неколико ски стаза. Најдужа се налази на северној падини Црног врха и дужине је 850 м, са двоседном жичаром. Постоји и мноштво мањих стаза које су идеалне за децу и скијаше почетнике. Ово је веома погодан простор и за скијашко трчање.
ЈАБЛАНИК
Планина Јабланик, која се налази северозападно од Повлена, представља динарску планину већ по томе што се пружа правцем северозапад – југоисток. Највиша тачка је висока 1274м. Јабланик је врло бујне вегетације, нарочито бујне шуме букве: готово до самог врха планине простиру се континуалне шуме букве, чија су поједина стабла висока и до 30 метара. С друге стране, на Јабланику нема шумског воћа, којим обилују готово сви делови суседног Повлена. На Јабланику се могу уочити следеће геоморфолошке одлике: терен западно од Тубравића има нормалну површинску хидрографију; простор источно од овог засеока је готово без површинских токова, избушен бројним вртачама. У подгорини је усечена долина Сушице која представља кањонску долину дугу око три километра. Највиши делови Јабланика обрасли су травом, при чему је она много бујнија на северним, него на јужним странама, што је последица веће влаге на првим странама. Испод највишег врха Јабланика су добро сачувани трагови ровова, вероватно из периода Првог светског рата. Само на једном месту су се очувале сточарске колибе и то знатно ниже, тамо где има нешто више воде. Са врха Јабланика се пружа диван поглед на остале Ваљевске планине, као и на долину Колубаре и предео према граду Ваљеву. Јабланик је веома погодан за шетње и током целе године могу се срести бројни љубитељи ваљевских планина. Са планимом Јабланик постоје добре саобраћајне везе. До Јабланика можете доћи из правца Ваљева, путем који води ка Бајиној Башти, преко Дебелог брда. За љубитеље планина, посебно за планинаре, смучаре, извиђаче, истраживаче, феријалце, спортисте, Ваљевске планине, међу којима и Јабланик, са свим својим погодностима, пружају изванредне услове током целе године.И управо близина Ваљевских планина великим градским центрима, повољни климатски услови и све благодети које пружају, чине их привлачним и интересантним за велики број заљубљеника природе и планине посебно.
МАГЛЕШ
Маглеш је планина удаљена 23 км јужно од Ваљева. Пружа се правцем запад-исток у дужини од око 4 км. Може се сматрати и источним делом, огранком, већег и познатијег Повлена. Највиши врх је Пали (1036мнв). Падине Маглеша су необично лепе са наизменично поређаним вртачама и ливадама, шумама и прекрасним видицима. Пошто је први излет новооснованог друштва био на ову планину дошло се на идеју да по овој планини друштво добије назив "Маглеш"
Из правца Ваљева до Маглеша можете доћи путем који води преко Лелића на Мравињце. Исто тако, до подножја Маглеша можете доћи и пругом Београд - Бар, путничким возом до станица Ластра или Самари, а одатле пешке уз планину.
МЕДВЕДНИК
Планина Медведник (1247м) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на Западу преко Гучева, Борње, Јагодње и Соколске планине, после Медведника, настављају Оровичка планина, највиши Повлен, Маљен са Дивчибарама, а завршавају Сувобор и Рајац на истоку. Укупна површина Медведника од превоја Прослоп изнад варошице Пецка до села Јовање и прилаза Ваљеву је 367 квадратних километара, а уже, највише подручје са карактеристичном гредом дуго је 5 км и скоро неприметно, без напора, изводи посетиоца на врх планине са изванредним видиком. Легенда каже да је добио име по томе што гледано из далека личи на уснулог медведа. Богатство шума не обезбеђује Медведнику само чист ваздух него и обиље воде, па је овде развође сливова реке Колубаре и Дрине. На истоку извиру Обница и Јабланица, саставнице Колубаре. На северним падинама је извор Јадра, који се улива у Дрину. Посебна атракција је речица Завошница која са три стране завија око планине и врши такозвану „крађу“ воде из једног слива у други, пробијајући кречни гребен Војинова стена или Платно, високо 300м. После 10 км тока са великим падом, пуних клисура, водопада, брзака, улива се код Зеленог вира у Љубовиђу, притоку Дрине. Одлична тура за праве шетаче. Разуме се да Медведник привлачи пре свега чистом, очуваном природом, обиљем шума са добрим приносима укусних печурки и ливадама са пуно јагодица и лековитог биља. У близини Медведника обавезно вреди посетити манастир Пустиња (14.век) са живописом и етно село Бебића Лука са правим бисерима народног градитељства. Дом на Медведнику (810м) отворен је 1981. године и од тада, сваке године у свим сезонама, ради све боље. Има 50 лежаја правилно распоређених у уредне двокреветне, четворокреветне, шестокреветне и осмокреветне собе са лепим погледом на занимљиве пејзаже. Купатила и тоалети су на спрату, а у приземљу одговарајућа трпезарија и ТВ салон. Последњих година, у дому на Медведнику се у октобру месецу одржава манифестација „Дани гљива на ваљевским планинама”.
ПОВЛЕН
Повлен је најуочљивији и највећи масив у ланцу ваљевских планина. Удаљен је пола сата вожње од Ваљева путем према Бајиној Башти. Други пут до падина и гребена Повлена води поред познатих манастира Ћелије и Лелић. Ова планина динарског смера пружања састоји из два дела помало неприкладног назива – Мали и Велики Повлен. Неприкладност је у томе што је Мали Повлен (1347м) виши од Великог Повлена (1271м) и представља највишу тачку читавих ваљевских планина. Оба Повлена леже југозападно од Ваљева, а западно од Маглеша и Букова. Од њих се мења правац Ваљевских планина: уместо упоредничког, оне (Повлен, Јабланик, Медведник, Соколска планина, Јагодна и Гучево), задобијају динарски правац. Изузетак чини само Борања, која се пружа правцем југозапад - североисток. Мали Повлен је донекле асиметричан – југозападна страна му је стрмија од североисточне. Свакако је то последица усецања дубоке, клисурасте долине, али и раседања дуж југозападне стране. Сам гребен Малог Повлена је релативно узак, али не представља изразито каменити венац, већ се састоји од благих хумова између којих је усечено неколико плитких вртача. У простору Белих вода Мали Повлен се спушта према југу степенастим одсецима од кречњака. Од Белих вода до Црвеног брега простор Малог Повлена је већим делом изграђен од серпентина. Северна подгорина Малог и Великог Повлена је дисецирана честим водотоцима, али ипак има прилично благе стране. Разлог је у томе што знатно превлађује серпентин над кречњаком. На читавој северној подгорини Повлена, јављају се бројни површински потоци који образују најгушћу речну мрежу на читавом простору ове планине. С друге стране, од Дебелог брда до Мравињаца протеже се готово континуална шума лишћара (буква, леска, граб и по који јавор). Само се око Дијавице наилази на густе шуме релативно младих четинара (јела и смрча), које су вероватно сађене. Крајем седамдесетих година XX века кроз овај шумски комплекс просечен је солидан макадамски пут од великог значаја за свеколико привредно искоришћавање северне подгорине планине: за експлоатацију шуме, индиректно за сточарство и пољопривреду у ширем смислу, па и за туризам, јер се на оба краја овог пута граде викендице. Као превој и развође између Дрине и Колубаре и као раскрсница макадамског и асфалтног пута Ваљево - Рогатица - Ужице, као превој између Великог Повлена и Јабланика, Дебело брдо полако постаје туристичко средиште са популарним планинарским домом, бројним викендицама и кафаном.
Северна и јужна подгорина Повлена битно се разликују по својој природи, па и по основним антропогеографским особинама. Јужна подгорина је састављена махом од вододрживих стена, које су предусловиле појаву извора, стварање релативно густе мреже водотока, густих шума и растреситог глиновитог покривача погодног за гајење разноврсних биљних култура. Северна подгорина је великим делом изграђена од кречњака, па је безводна, дисецирана површинским и подземним крашким облицима, мање плодна и ређе насељена; с друге стране, у њој се налазе неколике светиње, споменици, костурнице и чувени манастири Ћелије, Лелић и Пустиња.